ДЕЖУРСТВА ЛЕКАРА

Утисци лекара са дежурства из хиландарске амбуланте

Горан Војимировић

Боравио сам први пут у животу на Светој Гори, маја 2018.год.у време празника Светога Василија Острошкога Чудотворца, јер ми се напросто није отворило да 2017.год.дођем у Острог код Свеца, Слава Му и милост на послушање.
Пред полазак на пут креће мисаона борба уобичајена пред сваки одлазак у светињу типа па где ја то идем, шта ми је уопште то требало, узео сам годишњи одмор да се одморим, а не да радим и сличне глупости. Већ сам долазак у Грчку, Солун-град Светога Димитриија-Светитеља којег прославља моја породица, као и упознавање са људима који путују посла ради и који су већ били на Светој Гори ме охрабрује и одгони моје сумње, недоумице, страхове. Сетих се речи оца Арсенија – Хришћани се не плаше. У Уранополису и на броду сусрећем један сада потпуно другачији и тајанствени свет- свет монаха, Гледах са брода у кристално бистро море и галебове који нас прате сво време пута, а у даљини се назире Атос. Са разгласа, брат наш Грк виче Јовањица, Јовањица и ту пристајемо, а срце куца све брже, снажније. Упознајем се са љубазним манастирским возачем, пребацујемо ствари и крећемо пут Хиландара. Коначно!!! О Царице Небеска, Мајко Божија, да ли је могуће да си мене бедног удостојила да крочим на Свету Гору Атонску и Хиландар где си Ти сама Игуманија, баш ту, где је Твоја Чудотворна Икона Тројеручица, а пред којом сам се молио сваки пут када бих излазио на испит. Радост у срцу мом је неизрецива! Упознајем се са гостопримцима, братом Миланом и Миланом, а потом и са колегама. Дочекали су ме др Душан Караклић и др Дане Цвијановић, упознали са радом у нашој амбуланти коју неретко посећује и Есфигменска братија. Амбуланта ХЛД је феноменална!!! Довољно велика, пространа, има готово све потребне лекове, како за ургентна стања тако и за хроничне болести. Није било много прегледа. Углавном су то биле алергијске манифестације, гушобоље, повишене тензије, венски варикозитети. Било је уз добру сарадњу и организацију времена да се прошета и обиђе ближа околина манастира. Богослужења у Хиландару су нешто што се напросто не може речима исказати. Част ми је и задовољство што сам био у Хиландару, с надом да ћу поново да дођем. Апелујем на своје колеге да дођу и помогну свој манастир и братију, узму благослов Пресвете Богородице, Светитеља Саве и Светога Симеона Мироточивог, јер је то начин на који помажемо и себи и својој земљи!!!
С поштовањем

                                                                                                                                                            Горан Војимировић

Милан Ђуровић

Велико ми је задовољство и част што сам члан ХЛД,а посебно ,почаствован што сам био на дежурство у Манастиру Хиландар,то је сан сваког лекара хуманисте.Сетивши се тога,увек ме свије на радост.

Од самог дописа и даљих смерница,самог пута до Хиландара и назад је безпрекорно организовано.Дошавши у манастир дочекао ме о.Теодосије,упутио код гостопримца,упознао ме са колегом и искушеником,који ми је препоручио даље инструкције.

Наравно, дежурство је усклађено са службом Монаха, није ни мало напорно. Дешавају се ситније повреде радника који раде на економији,тежих интервенција што се болести тиче нисам имао. Имао сам част да упознам неколико Монаха и искористим прилику да од Њих чујем пуно мудрих и лепих речи.Само Братсво је до перфекције органозовано и немогуће га описати –треба видети и доживети. Слушао сам  неколико кратких беседа Архимандрита о.Теодосија, Игумана Манастира, које су на мене оставиле снажан утисак, са малим бројем речи и много тога речено. Човек који својим стасом, речитошћу, бистрином ума..заслужује дивљење.

Смештај, храна, опремљеност амбуланте, чистоће и пуно још тога је на врло високом нивоу. Синдром континуитета; свет реда, правила и хармонизације. Ослушкивање тишине код човека ствара неописив мир, а чин Литургије је нешто посебно, необјашњиво лепо и чини Човека сретним, задовољним и поносним у већој спознаји Православне вере.

Осећам потребу да поменем кординатора ХЛД, Александру Дорошки, која је на висини задатка, професије и брине о сваком детаљу о путу и дежурсту у Манастиру Хиландар.

                                                                                                                                                Леп поздрав и свако добро

                                                                                                                                                    Др Милан Ђуровић

Бранислав Видовић

Сваки долазак на Свету Гору и у манастир Хиландар је мистичан и надреалан. Нисам први пут стао на ту земљу натопљену историјом, уметношћу и духовношћу. Овога пута стижем као зубни лекар, члан  ХЛД.  Осећам да припадам осамстогодишњем механизму који траје и опстаје вековима.У Србији сам и желим рационално да саберем утиске.

У Хиландару влада ред. Био сам у више светогорских манастира и стекао сам такав утисак. У Милутинову цркву улазе културни и смерни људи, монаси и мирјани, пажљиви у току богослужења.У трпезарији је ред. Од уласка, седања, молитве, обеда и изласка ван, све је достојанствено, свечано и културно.Ред је и у гостопријемници, продавници и у пријемној канцеларији.

У Хиландару постоји мера свега. Храна ни обилна ни прескромна, а културно сервирана и укусна. Смештај културан.Чисто. Иако су радови свуда, где треба – ту је уредно и чисто. Обнова? Савремена опрема је уграђена у средњовековне грађевине дискретно и функционално. Стручни рестауратори. Обнавља се и оно сто није горело. Шире се виногради и маслињаци. Пуно радника. Постоји ватрогасна служба. Добро опремљена амбуланта и зубна ординација које раде на понос нас из ХЛД.

А монаси? Наши су најуреднији. Чисте испеглане мантије. Многи монаси високи, црних брада, лепи и достојанствени. И насмејани – што се не виђа често у другим манастирима. Богослужење и литургија византијска, ромејска, царска, али ту већ улазим у зону надреалног и духовног што није тема овог текста.

Када сам био – да ли је то важно, тамо где године ништа не значе? Како се зовем – да ли има смисла гордити се именом, тамо где су се највећи одрекли свога имена?   Да чувамо хиландарске монахе па ће и нас Бог сачувати.

Бране и Милан Лончаревић

Након учлањења у Хиландарско лекарско друштво уследио је и позив за дежурство на Светој гори. Поделио сам вест о позиву са сином који је одмах замолио да се прикључи као медицински техничар, па је уз мој пристанак за дежурство послата молба да крене и он. Иако инжењер информатике по струци, завршио је средњу медицинску школу и током студија ми помагао како у теренском, тако и у раду у ординацији.
Убрзо је уследила потврда да је наше заједничко дежурство одобрено. Уз чињеницу да је позив на ово послушање велики Благослов за вернике, ово је уједно и остварење једне од наших највећих жеља – да заједно проведемо време на Светој гори. Због природе како мојих, тако и његових обавеза, нисмо успевали да организујемо заједнички одлазак раније. Обојица смо пре ове посете Свету гору обишли као поклоници.
У Хиландар смо стигли организованим превозом без било каквих проблема. Упутили су нас на Оца Теодосија који нам је заједно са лекаром из предходне смене представио начин функционисања амбуланте. Иста је сјајно опремљена технички и фармацеутски. Сва евиденција се води електронски што значајно олакшава рад. Радно време амбуланте је прилагођено распореду служби у Манастиру а као дежурна лекарска екипа задужили смо радио станицу која је уз нас биила у сваком тренутку.
Почевши од најважније чињенице а то је прилика да се проведе неколико дана на овом Светом месту, преко смештаја, хране и услова за рад – сваки аспект овог путовања био је изванредан. Захвални смо Богу на првом месту и ХЛД на прилици за скромни допринос Хиландару. Овом приликом изразили би смо и посебну захвалност Оцу Доментијану који је на послушању у књиговезници Хиландара, за нове повезе на нашим похабаним Псалтирима.

др Љупчо Манговски

др Предраг Савић